Autor: admin

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon) definisao je pojam sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog.

Takođe, Pravilnikom o ličnoj zaštitnoj opremi („Sl. glasnik RS“, br. 23/2020) definisni su “bitni zahtevi za zdravlje i bezbednost, kao i drugi zahtevi i uslovi koje mora da ispuni lična zaštitna oprema pre stavljanja na tržište i/ili u upotrebu, radi zaštite zdravlja i bezbednosti korisnika te opreme; kategorije i vrste lične zaštitne opreme; postupci ocenjivanja usaglašenosti; pretpostavka usaglašenosti; sadržina tehničke dokumentacije; sadržina Deklaracije o usaglašenosti; znak usaglašenosti i označavanje usaglašenosti; zaštitna klauzula i zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti da bi bilo imenovano za ocenjivanje usaglašenosti.“

Čitanjem prethodnog može se uočiti razlika u definisanju termina. Zakon o bezbednosti definiše sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi prepoznaje pojam (kao u samom nazivu) lična zaštitna oprema, dok termin HTZ (higijensko tehnička zaštita) oprema nije zakonski niti bilo kojim propisom definisan termin, ali je odomaćen u široj populaciji jer je ovaj naziv bio definisan u prethodnom periodu (pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka), odnosno, bio je definisan Zakonom o higijensko tehničkoj zaštiti. Ova po malo zbunjujuća „zbrka“ u definisanju pojma zaštitne opreme za ličnu i kolektivnu upotrebu, nadamo se, biće rešena donošenjem novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Naime, ovaj Zakon je u skupštinskoj proceduri, a u njemu je prihvaćen termin lična zaštitna oprema, kao u Pravilniku (koji je po datumu donošenja mladji od Zakona).

Dakle, lična zaštitna oprema (LZO) u skladu sa Pravilnikom o ličnoj zaštitnoj opremi („Sl. glasnik RS“, br. 23/2020), Prilog I deli se u tri kategorije prema riziku od kojeg treba da zaštiti korisnika:

Kategorija I

Kategorija I obuhvata isključivo sledeće minimalne rizike:

1) površinsko mehaničko delovanje;

2) kontakt sa blažim sredstvima za čišćenje ili produženi dodir sa vodom;

3) dodir sa vrućim površinama čija temperatura ne prelazi 50 °C;

4) oštećenje očiju usled izlaganja sunčevoj svetlosti (ne tokom posmatranja Sunca);

5) atmosferske uticaje koji nisu ekstremne prirode.

Kategorija II

Kategorija II obuhvata rizike koji nisu navedeni u kategorijama I i III

Kategorija III

Kategorija III obuhvata rizike koji mogu izazvati smrt ili ozbiljno i trajno oštećenje zdravlja i to od:

1) supstanci i smeša koje su opasne po zdravlje;

2) atmosfera sa nedostatkom kiseonika;

3) štetnih bioloških agensa;

4) jonizujućeg zračenja;

5) sredine sa visokom temperaturom čiji se efekat može uporediti sa efektom temperature vazduha od +100 °C ili višom;

6) sredine sa niskom temperaturom čiji se efekti mogu uporediti sa efektom temperature vazduha od -50 °C ili nižom;

7) padova sa visine;

8) strujnog udara i rada pod naponom;

9) utapanja;

10) posekotina pri radu sa ručnom motornom testerom;

11) mlazova visokog pritiska;

12) prostrelnih rana ili uboda nožem;

13) štetne buke.

Član 18 Pravilnika o ličnoj zaštitnoj opremi („Sl. glasnik RS“, br. 23/2020):

„Za svaku kategoriju LZO sprovode se odgovarajući postupci ocenjivanja usaglašenosti, to:

1) za Kategoriju I – Interna kontrola proizvodnje (Prilog 4.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;

2) za Kategoriju II – Pregled tipa (Prilog 5.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo i Usaglašenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje (Prilog 6.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;

3) Kategoriju III – Pregled tipa (Priloga 5.) iz ovog pravilnika i jedan od sledećih postupaka, i to:

(1) Usaglašenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje i nadgledanog ispitivanja proizvoda u nasumičnim intervalima (Prilog 7.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;

(2) Usaglašenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta procesa proizvodnje – obezbeđenje kvaliteta proizvodnje (Priloga 8.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Izuzetno, na pojedinačno proizvedenu LZO, prilagođenu određenom korisniku i razvrstanu u kategoriju III, može se primeniti postupak iz stava 1. tačke 2) ovog člana.“

Lična zaštitna oprema nije stvar izbora korisnika “sviđa mi se, ili ne sviđa, skupa je…”, već je definisana rizicima (Akt o proceni rizika) koji se javljaju u procesu rada, tako da u najvećoj mogućoj meri u skladu sa zakonskom regulativom i standardima štiti zdravlje i bezbednost korisnika. Svakako, danas je ponuda lične zaštitna opreme velika, proizvođači se trude da zadovolje standarde kvaliteta i stepen zaštite u odnosu na rizike procesa rada, ali i moderan dizajn i udobnost pri korišćenju.

Obaveza svakog poslodavca, bez obzira na delatnost kojom se bavi i broj zaposlenih koje angažuje, je da izradi Akt o proceni rizika na radnim mestima i u radnoj sredini za sva radna mesta u procesu rada kojim se bavi. Ova obaveza poslodavca je definisana Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS” broj 101/2005, 91/2015 i 113/2017).

Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2006, 84/2006 – ispr., 30/2010 i 102/2015) definiše kako sadržaj (suštinu) tako I formu  Akta o proceni rizika:

“*Procena rizika obuhvata:

1) opšte podatke o poslodavcu;

2) opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

3) snimanje organizacije rada;

4) prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;

5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;

6) utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika;

7) zaključak;

8) izmene i dopune akta o proceni rizika.” (*iz Pravilnika)

Cilj izrade Akta o proceni rizika je pre svega preventivno delovanje na smanjenje rizika primenom mera u odnosu na utvrđene opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini.

Procena rizika se ne vrši za procese, ili organizacione celine, već isključivo, za svako pojedinačno radno mesto. Tako dolazimo do liste opasnosti i štetnosti na konkretnom radnom mestu, pa na osnovu ovoga možemo utvrditi koji deo tela ili organ zaposlenog može biti ugrožen delovanjem određene opasnosti, ili štetnosti tokom procesa rada. Na osnovu ovakve analize možemo definisati preventivno delovanje kroz procedure i mere zaštite, kao i izbor određene lične zaštitne opreme (HTZ opreme).

Lična zaštitna oprema (HTZ oprema) se definiše Aktom o proceni rizka za svako pojedinačno radno mesto na osnovu liste opasnosti i štetnosti, tako što se definiše u skladu sa kojim standardom treba da bude izrađena, kao i kog nivoa zaštite za određenu kategoriju lične zaštitne opreme.

Akt o proceni rizika izrađuje stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu, koje je ključno uz stručna lica u procesu rada, kako za definisanje opasnosti i štetnosti, na osnovu njih procenu rizika za svako pojedinačno radno mesto i konačno definisanje preventivnih mera za sprečavanje, ili smanjenje rizika po zdravlje zaposlenih.

Zato kod izbora lične zaštitne (HTZ) opreme ključno je konsultovati lice za bezbednost i zdravlje na radu. Svako sredstvo lične ili kolektivne zaštite mora biti odabrano u skladu sa nivoom rizika i vrstom opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju na određenom radnom mestu u procesu rada. Evropski standardi (EN) i naši standardi (SRPS) koji su usklađeni sa EN u potunosti definišu zahteve za ličnu zaštitnu opremu (HTZ opremu) za svaku pojedinačnu opasnost, ili štetnost, kao i nivo zaštite u okviru određenog standarda koji zavisi od stepena izloženosti, ili fizičke veličine kojom se meri određena opasnost, ili štetnost.

U narednim tekstovima ćemo se truditi da Vam približimo evropske norme, odnosno srpske standarde i ličnu zaštitnu opremu koja je izrađena u skladu sa njima kako bismo Vam olakšali izbor u skladu sa listom opasnosti i štetnosti i procenjenim rizikom.

Suštinski ovo je put da obezbedite zaposlene od mogućih povreda, ili oštećenja zdravlja na efikasan i ekonomičan način.

Pravo na bezbedno i zdravo radno okruženje predstavlja osnovno ljudsko pravo, zagarantovano međunarodnim konvencijama MOR (Međunardna organizacija rada, eng. ILO – International Labour Organization) direktivama EU, Ustavom Republike Srbije.

Ali, brojevi su…

Procena Medjunarodne organizacije rada (ILO) da se na radnom mestu dogodi 2,78 miliona smrtnih nesreća godišnje. To znači da dnevno skoro 7.700 osoba umre od bolesti ili povreda u vezi sa radom! Uprkos korišćenju zaštitne opreme (HTZ opreme) povrede se ipak dešavaju. Naravno, u većini slučajeva, zaštitna HTZ oprema nije ni korišćena.

Za kompanije i nacionalne ekonomije…

Podaci XXI svetskog kongresa bezbednosti i zdravlja na radu u Singapuru 2017. godine govore da se zbog povreda na radu i bolesti, vezanih za rad, godišnje gubi na svetskom nivou preko 2.600 biliona (milijardi) (u EU 476 biliona) dolara što čini 3,9% na svetskom nivou, odnosno u EU 3,3% BDP (bruto domaći proizvod).

Sistemski pristup… (istorijat)

I dalje o brojevima… U Engleskoj, svakog radnog dana jedna osoba izgubi život, a preko 6.000 ljudi se  povredi na poslu. Svake godine tri četvrtine miliona ljudi odsustvuje s posla zbog bolesti izazvanih na radu, kao posledica toga izgubi se  oko 30 miliona radnih dana godišnje.

Naravno, nesrećni slučajevi i bolesti su „skupi“ (u svakom pogledu) za radnike i njihove porodice, ali i nanose štetu organizacijama (poslodavcima) jer prouzrokujuju enormno visoke troškove.

U Engleskoj poslodavci obavezno moraju da imaju osiguranje koje pokriva povrede na radu i potencijalno oboljenje zaposlenih. Ipak, osiguranje pokriva samo mali deo troškova nesrećnih slučajeva u koje ne spadaju:

• Troškovi bolovanja;
• Oštećenje ili gubitak proizvoda i sirovih materijala;
• Popravku postrojenja i opreme;
• Prekovremeni rad i privremene radove;
• Kašnjenje proizvodnje;
• Vreme istrage,
• Kaznene mere.

U većini slučajeva menadžeri smatraju troškove nesrećnih slučajeva „vrhom ledenog brega“, gde većinu troškova predstavljaju neosigurani i skriveni troškovi „ispod površine vode“. Menadžeri su lično odgovorni za neuspeh kontrole troškova, a time i bezbednsti i zdravlja na radu (opet troškovi). Da li je takav neuspeh prihvatljiv? Da li stvarno upravljaju zdravljem i bezbednošću?

Mnoge industrijski razvijene zemlje ostvarile su značajno smanjenje stope povreda i bolesti u vezi sa radom u poslednjih 50 godina, ali neuspesi u uklanjanju uzroka nesreća dovode do uspostavljanja novog pristupa menadžmentu zdravljem i bezbednošću, najčešće kroz značajno oslanjanjanje na sistemske pristupe. Važnost manadžmenta zdravljem i bezbednošću je istaknuta u velikom broju zvaničnih izveštaja o ozbiljnim nesrećama i dobija, u velikom broju država, naglasak u zakonodavstvu.

Sistem menadžmenta zdravljem i bezbednošću na radu se može definisati kao „način na koji organizacija kontroliše rizike kroz menadžment procesima“.

British Standard Institute (BSI) definiše sistem menadžmenta zdravljem i bezbednošću (OHS – Occupational Health and Safety), kao „deo globalnog sistema menadžmenta koji olakšava menadžment OHS (Occupational Healt and Safety) rizicima povezanim sa poslovanjem organizacije. To uključuje organizacionu strukturu, planiranje aktvnosti, odgovornosti, prakse, procedure, procese i resurse za razvijanje, postizanje, preispitivanje i održavanje OHS politike organizacije“.

Britanski Institut za standarde (BSI) je 1991. godine publikovao dokument pod nazivom „Uspešan menadžment zdravljem i bezbednošću“ sa ciljem da pomogne organizacijama, kao praktično uputstvo, koje su želele da poboljšaju svoje performanse zdravlja i bezbednosti na radu. BSI 1996. godine objavljuje britansku verziju standarda za sisteme menadžmenta zdravljem ui bezbednošću (BS 8800), a OHSAS 18001 (Occupational Healt and Safety Assessment Sistems) se poziva i koristi materijal iz tog standarda.

Od pojavljivanja BS 8800 prodato je preko 7.000 kopija u prva dva meseca. Prateći uspeh BS 8800 i prepoznavajući brigu jednog broja organizacija o konsultanskim ponudama za nezavisne sertifikacije prema uputstvu iz BS 8800 nekoilko organizacija, kako iz Velike Britanije, tako i van nje, pristupilo je izradi OHSAS specifikacije, zajedno sa BSI. Rezultat je bio objavljivanje OHSAS 18001:1999. godine. OHSAS 18001 zvanično nije ni britanski standard niti međunarodni (ISO) standard. Ipak prihvaćen je i od ISO i vodećih akreditacionih kuća.

OHSAS 18001 je postao referenca kada su u pitanju zaštita zdravlja i bezbednost na radu, samom primenom ovog standarda kompanije su sticale poverenje svih sa kojima dolaze u poslovni kontakt. Sama primena standarda OHSAS 18001 je pokazivala da je akcenat na preventivi, a ne na ispravkama, korektivnim merama, da se standard odnosi na celu kompaniju, a ne samo za koje postoje zakonski zahtevi, ili zone vellikih rizika – koncepcija OHSAS je podrazumevala proces stalnog poboljšavanja radnih okolnosti.

Standard OHSAS 18001 je podizao spremnost kompanije da blagovremeno otkloni opasnost, da usklađuje radne procese sa zakonima i u praksi potvrđenim rešenjima, da privlači investitore, uliva poverenje korisnicima i kupcima i poboljšava opštu sliku kompanije u javnosti.

ISO 45001 podrazumeva iste vrednosti, ali još preciznije i „modernije“ u skladu sa savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima i međunarodnim standardima.

ISO je 2013. godine formirao Tehnički komitet ISO /PC 283 (occupational health and safety systems) koji vodi BSI ( British Standards Institution) u koji je direktno uključeno preko 69 zemalja, dok ih je 15 posmatrača. Standard je objavljen 2018. godine i menja standard OHSAS 18001:2007.

Standard ISO 45001 namenjen je svim organizacijama, bez obzira na delatnost i veličinu, koje žele da uspostave kontrolu nad rizicima koji nose štetnosti i opasnosti po bezbednost radnika. Implementacijom se postiže:

• Bolja kontrola povreda i profesionalnih oboljenja;
• Maksimalna bezbednost na radnom mestu;
• Spremnost kompanije da pravovremeno otkloni opasnost;
• Smanjenje pojave akcidenata i incidenata;
• Poboljšanje opšte slike i imidža kompanije.

ISO 45001 jasno definiše zahteve za odgovornosti po pitanju upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Svrha ovog zahteva je da se odgovornost nipošto ne može preneti na bilo koga u  kompaniji već ostaje na top-meadžmentu. Standard zahteva od najvišeg menadžmenta da organizuje, podstiče i održava konsultacije sa zaposlenima, ili njihovim predstavnicima, jer oni predstavljaju ključni faktor u upravljanju sistemom zdravlja i bezbednosti na radu.

Standard ISO 45001 se zasniva na zajedničkim elemantima za sve standarde ISO i koristi jednostavan menadžerski model PDCA (Plan-Do-Chek-Act;  Planiraj-Uradi-Proveri-Deluj) koji kompanijama pruža okvir da im olakša planiranje neophodnih mera kako bi se smanjio rizik od štete.

Najvažnije, ISO 45001 insistira da aspekti bezbednosti i zdravlja na radu budu u ukupnom sistemu upravljanja firmom i zahteva potpunu uključenost top menadžmenta. Ovo je ogromna promena za sve organizacije gde je odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR) delegirana na jedno lice, zahtev je da BZNR bude integrisan u sve operacije i procese rada u okviru kompanije.

Malo je mesta da bi se opisali detalji standarda, ali možemo zaključiti da je zajednički interes zaposlenih, poslodavaca, države, korisnika usluga i proizvoda, isti, da se preventivnim i kontinuirannim delovanjem smanji broj akcidenata i incidenata koji mogu dovesti do nesrećnog događaja na radu.

Bez obzira što razlozi za primenu najviših standarda, od strane učesnika u procesu rada, mogu biti raličiti, cilj je svakako isti 0 (nula povreda i oboljenja na radu).

Prvi korak ka uvođenju sistema menadžmenta bezbednosti i zdravlja na radu, je svakako nabavka zaštitne opreme. Ovde možete pogledati kompletan katalog HTZ opreme. Zaštitne rukavice, cipele, šlemove, i sve drugo što je neophodno da bi se smanjile i u krajnjem cilju iskorenile povrede na radu.

Aleksandar Jevtić

SAFE CODE Kragujevac – usluge bezbednosti i zdravlja na radu, prodaja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu

Kosovska 4